Otvorene kuhinjske police izgledaju lagano i pristupačno, ali šolje koje su stalno na vidiku brzo otkriju svaki kompromis u materijalu, završnici i organizaciji. Najčešći problem je što lep set u radnji ne znači i praktičan set na polici. Zato biramo šolje polazeći od uslova: prašina, mrlje, dostupnost i usklađenost sa ostatkom prostora.

Mit je da su sve keramike „iste” za održavanje, dok u praksi glazura i poroznost prave veliku razliku. Činjenica je da kvalitetno glazirana keramika bolje podnosi česta pranja i manje prima mirise od mat i nedovoljno zapečenih površina. Porcelan je obično gušći i elegantniji na polici, ali tanki rubovi traže pažljivije slaganje da ne dođe do okrznuća.

Mat završnice deluju moderno, ali na otvorenim policama češće pokazuju tragove prstiju, kamenca i kafe. Sjajna glazura je zahvalnija za brisanje i manje zadržava fleke, pa je praktična kada šolje nisu u vitrini. Ako ipak volimo mat izgled, biramo mat spolja i glazirano iznutra, jer se unutrašnjost najviše susreće sa napicima i mrljama.

Prašina je realnost na otvorenim policama, pa je rešenje kombinacija navike i rasporeda. Šolje koje koristimo svakodnevno držimo na donjim, najdostupnijim policama i rotiramo ih, jer česta upotreba smanjuje vreme stajanja. Ređe korišćene komade pomeramo u zatvoren element ili ih prekrivamo plitkim poslužavnikom sa podignutim ivicama koji vizuelno „sakuplja” grupu i olakšava brisanje police.

Veličina šolje treba da prati dubinu police i visinu međuprostora, inače nastaje gužva i povećava se rizik od udaranja ručkama. Praktično je imati dve osnovne zapremine, na primer manju za espresso i srednju za čaj/kafu, umesto mnogo sličnih varijanti koje se ne slažu. Visoke „latte” šolje traže višu policu ili izdvojenu zonu, kako ne bi pravile blok u liniji pogleda.

Ručke nisu samo estetika: one određuju kako se šolja uzima i kako se slaže u red. Prevelike ručke zauzimaju više prostora i lako se kače za susedne komade, dok premale mogu biti nepraktične za siguran hvat. Biramo oblik ručke koji omogućava stabilno držanje i ostavljamo malo razmaka u redu, posebno ako je polica uska.

Da bismo izbegli vizuelni nered, uvodimo pravilo ograničene palete i ponavljanja oblika. Činjenica je da i različite šolje mogu izgledati skladno ako dele jednu zajedničku osobinu, poput bele osnove, istog sjaja ili slične linije ruba. Ako volimo miks, grupišemo po boji ili po materijalu u odvojene „blokove” umesto da ih nasumično rasporedimo.

Organizacija po visini rešava dva problema odjednom: bezbednost i preglednost. Teže i šire šolje idu niže, a lakše i ređe korišćene više, kako bi skidanje bilo kontrolisano. Na istoj polici držimo šolje slične visine, jer se tako dobija mirnija linija i lakše se briše prašina oko njih.

Setovi šolja ne moraju biti identični, ali treba da budu kompatibilni u dimenziji i završnici. Dobro funkcioniše kombinovanje jednog „baznog” seta i nekoliko akcentnih komada koji se pojavljuju samo u jednoj zoni police. Kada dodajemo nove šolje, proveravamo da li mogu da stoje jedna uz drugu bez sudaranja ručki i da li se uklapaju uz tanjiriće koje već imamo.